Moje Zaplanje

        Pesma o  Semču

 

 

Pita me neko nedavno iz kog sam kraja,

Pa i sam poce redom mesta da mi nabraja.

Rekoh mu: stani, sve to nista ne znaci meni,

Ne moze nista da rodni kraj mi zameni.

Da li ti znas centar sveta gde je,

Tu stoji Semce moje i sunce ga ceo dan greje.

 

I Semce se zaista nalazi tamo gde treba,

I tu najtoplije sunce uvek sija sa neba

Jer kada se ujutru pojavi iza Suve planine

Mislim da nigde nema toliko topline.

Znas lid a i rec Semce znaci izvor zivota,

U njemu se oduvek radjala samo sreca i lepota.

 

A danas je u Semcu druzina sto ostavila je selo,

Ja verujem da su uvek u selu i dusom i telom,

Verujem da    misle o Semcu svakoga dana i noci,

I da je nekome tesko kad nema kome doci.

Zato nam je ovo druzenje vazno i drago

Jer mi smo jedni drugima dovoljno blago.

 

I prisetite se kad je ranije dolazila subota ili nedelja,

Kada se ostavljali plugovi, zetva,razboj ili kudelja,

Pa cim sunce pokusa da tiho iza Dragovskog brda zadje,

Staro i mlado kad pohita da na igranku izadje,

E onda lepseg sela na celom svetu ne bude

i to je vrlina sto uvek je krasila sve ove ljude.

 

Svi su tad znali da odmore se uz muziku i pesme

A mnogi od njih su   po stotinu puta dolazili do cesme,

Ne bi li jos jednom sreli osobu voljenu i dragu

i odatle poneli najlepsu vodu na kucnom pragu.

A pored cesme Semacka reka mnoge tajne je krila

I Kicina zadruga za starije saborno mesto je bila.

 

Mozda bi mi trebala verujte, vecnost cela,

Da opisem svu lepotu naseg rodnog sela,

Sto ispod planine Suve u kotlini prkosno stoji

Pomalo nesrecno jer vec se nestanka boji,

Jer zub vremena polako danak svoj uzima,

Vide se prazne kuce i nazalost, sve nas manje ima.

 

Volela bih da gresim, da varam se jako,

Ali odavno sam ovde bila i zaista je tako.

Ne mogu da verujem pa polako nestaje ona lepota,

Da zatvaraju se kuce, da ruse se ograde, da nema plota.

Nedaj se selo moje, imas jos snage i moci,

Ovde su koreni nasi, i mi cemo ponovo doci.

 

 

Posveceno generaciji 1948. god. Povodom proslave 50 godina od polaska u prvi razred

I pocetku opismenjavanja

 

Maj 2006

Milunka Velickovic rodj. Petrovic