Moje Zaplanje

Ne znam koga ja da pitam, ne mogu da više skitam.

Od jedne do druge boje, al' fotelje nema moje.

Da li je sad pravo levo, il' je možda pravo desno.

Kako god da sad odlučim, nekako mi svuda tesno.

Što su gadne ove stvari, kad te narod zanemari.

Svi su redom zapamtili šta smo im sve obećali.

Izmiđljaju priče razne, rešili baš da nas kazne.

I ne vidi naše muke, svako od nas diže ruke.

Tranzicija uze žrtve, firme postadoše mrtve.

Mi ih tako ocenismo i lepo ih iništismo.

Za uslugu što dobismo potomke sve odomismo. 

Ne može nam ništa niko. Hvala tebi, Ameriko.

A radnici što ne rade, šta ih briga, nek' odmore.

Baš su dosta izgradili, to su vredni ljudi bili.

Pa i mladi što ne rade, oni znaju rad ubija omladinu.

Podignuti po pet grama nije teško. Lepo im je, nema zašto ni da brinu.

Baš sam prešao skroz na drugo, što me mučiš moja tugo?

Što razmišljam o drugima, ne o crnim izborima.

Gde ću, šta ću, svi me znaju. Za moj problem i ne haju.

Nemam nigde da se skrasim, stranku ću skroz da ugasim.

Već u glavi problem imam, ni savete sad ne primam.

Ni sam ne znam kol'ko koštam, postao sam kao voštan.

Idem kao lujka neka, od čoveka do čoveka. 

Molim, kumim, klečim, ječim, al' svi kažu da se lečim.

To ti je od silnih para. Nikad nisi imao dara.

Prodavao redom sve si, ogromni su tvoji gresi.

Stigle su te kletve razne, čekaju te Božje kazne.

Ti za meru nisi znao, jedino si stalno krao.

E, sad hoćeš glas bedaka. Nema više tih ludaka.

Mućnuli su glavom malo, do nikog im nije stalo.

Tek za tebe, glavo luda, što sam ne znaš gde i kuda.

Vrati tuđe, proklet bio, sve si ljude ojadio.

Nama, meni, sve to smeta. Svako nas i baš kleveta.

Vide ne TV-u svašta, ponekom proradi mašta.

Pripišu nam sve, dodaju, čak i novine cepaju,

jer sve pišu te novine, kakve bile trgovine.

Ne bi morali da znaju, al' naši nas svi odaju.

Pokažete jednom samo, odmah deset nadrljamo.

Svi smo u to povezani, al' došli nam crni dani.

Ljude smo sve ojadili, bez posla ih ostavili.

Šta da radim, gde ću sada? Cenzusu se tek ne nadam.

Kome reći da ne lažem kad nikako da dokažem?

I baš ne znam gde ću, šta ću, pare mi se ne vraćaju,

jer mnogo su lako došle, kad bi samo ljudi znali redom bi me svi seckali.